Ulogaj se
Novi korisnik?
     
Naslovnica arrow Tržišta nekretnina arrow Vijesti iz Hrvatske arrow Cjenkati se ili pričekati u podstanarstvu
Cjenkati se ili pričekati u podstanarstvu PDF Ispiši E-mail
Wednesday, 15 October 2008
Oglasavanje na nekretnine365.com magazinu za nekretnine

 Ku­pi­ti no­vi ­stan ili ži­vje­ti u pod­sta­nar­stvu, di­le­ma je ko­ja mu­či ne sa­mo broj­ne Hr­va­te, ne­go i ve­ći­nu lju­di na svi­je­tu ko­ji ne­ma­ju ri­ješeno stam­be­no pi­ta­nje. Isti­na, je­dan i dru­gi oda­bir ima­ju mno­ge pre­dno­sti, ali i ma­ne, a ka­ko bi­smo vam po­mo­gli u toj odlu­ci, Ju­tar­nji ­list pi­tao je stru­čnja­ke, što se tre­nu­tno naj­više ispla­ti te tre­ba li u tre­nu­tku glo­bal­ne eko­nom­ske kri­ze ku­po­va­ti ne­kre­tni­ne i za­du­ži­va­ti se po ne­za­vi­dnim ka­ma­tnim sto­pa­ma ili tre­ba u pod­sta­nar­skom sta­nu pri­če­ka­ti da se tr­žište opo­ra­vi.

 

 Vo­de­ći stru­čnjak za tr­žište ne­kre­tni­na­ma te pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu Jo­sip Ti­ca sa­vje­tu­je ku­pnju sta­na, ali sa­mo po odre­đe­nim uvje­ti­ma.

- Sva­ko­me tko me to pi­ta sa­vje­tu­jem ku­pnju sta­na, pri­je sve­ga za­to što na tr­žištu ima ja­ko pu­no pra­znih sta­no­va, pa je ve­ća mo­gu­ćnost oda­bi­ra, ali i cjen­ka­nja. Tre­nu­tno su ku­pci u pu­no bo­ljoj po­zi­ci­ji ne­go in­ve­sti­to­ri jer je po­nu­da mno­go ve­ća od po­tra­žnje. ­Isto ta­ko tre­ba zna­ti da se bli­ži ­kraj go­di­ne i da in­ve­sti­to­ri go­di­nu ne že­le ­završiti u mi­nu­su te da će ra­di­je spu­sti­ti ci­je­nu i pro­da­ti ­stan, ne­go ot­pla­ći­va­ti kre­di­te za io­na­ko pre­ci­je­nje­ne pra­zne sta­no­ve na ko­ji­ma je za­ra­da uvi­jek ne­u­pi­tna - re­kao je pro­fe­sor Ti­ca. Sto­ga ­svim či­ta­te­lji­ma sa­vje­tu­je str­plje­nje, ali i lu­kav­stvo.

- Ako vam in­ve­sti­tor spu­sti ci­je­nu za 10 po­sto, to je već u re­du po­nu­da, a ako se uspi­je­te cjen­ka­ti te tra­že­nu ci­je­nu uspi­je­te sni­zi­ti za 15 po­sto ili više, sva­ka­ko ku­pi­te taj ­stan. Sva­tko tko ku­pu­je ­stan tre­ba zna­ti da su ci­je­ne če­sto ne­re­al­ne i na­pum­pa­ne te da in­ve­sti­to­ri i agen­ci­je ra­di do­brog imi­dža i mar­ke­tinških tri­ko­va dr­že ci­je­ne. Pri­mje­ri­ce, ako vi­di­te pre­je­ftin ­stan, pr­vo na što će­te po­mi­sli­ti je da sa sta­nom nešto ne va­lja, da su pa­pi­ri i vla­sništvo ne­u­re­dni ili da je ­stan ne­kva­li­te­tno na­pra­vljen. Za­to mno­gi i ne sta­vlja­ju re­al­ne ci­je­ne u ogla­sni­ke, a uz to ako vam in­ve­sti­tor spu­sti ci­je­nu, ima­te do­jam da ste ušte­dje­li i pro­fi­ti­ra­li. Je­dna­ko ta­ko tre­ba zna­ti da će sva­ki ozbi­ljan in­ve­sti­tor, ko­ji vam za­i­sta že­li pro­da­ti ­stan te ko­ji vas je pre­po­znao kao ozbilj­nog ku­pca, gle­da­ti ka­ko vas pri­do­bi­ti i po­nu­di­ti vam ci­je­nu za ba­rem 10 po­sto ni­žu od po­nu­đe­ne - ka­že Ti­ca.

Po­pust od 10 po­sto ni­pošto ni­je za­ne­ma­riv jer za tra­že­nu ci­je­nu od 2000 eu­ra po kva­dra­tu, po­pust ta­da izno­si 200 eu­ra, a ako uspje­te do­bi­ti po­pust od 15 po­sto, na tu pro­sje­čnu tra­že­nu ci­je­nu od 2000 eu­ra, do­bit će­te “po­klo­nje­nih” 300 eu­ra po kva­dra­tu. Ta­ko da će vas ­stan pri­mje­ri­ce od 70 kva­dra­ta umje­sto tra­že­nih 140.000 eu­ra na kra­ju sta­ja­ti ra­zu­mni­jih 120.000 eu­ra.

Pro­fe­sor Ti­ca sma­tra da una­toč sta­gna­ci­ji i bla­gom pa­du ci­je­na ne­kre­tni­na, pa čak i cjen­ka­nju, sve­je­dno ne tre­ba sr­lja­ti u ku­pnju sta­na. Osno­va sve­ga je de­talj­na ra­ču­ni­ca i po­tvr­dan odgo­vor na pi­ta­nje mo­že­te li si, s obzi­rom na vi­so­ke ka­ma­tne sto­pe, uo­pće ­priušti­ti ­stan.

- Kod ­svih ba­na­ka do­bro pro­vje­ri­te uvje­te do­bi­va­nja kre­di­ta i ne­moj­te se pre­za­du­ži­va­ti. Svje­do­ci smo da mno­gi sta­no­vi, ku­će i au­to­mo­bi­li ‘­odlaze’ na ja­vnu dra­žbu jer ih vla­sni­ci ne mo­gu ot­pla­ći­va­ti. Je­dna­ko ta­ko mo­ra­te zna­ti da će ci­je­la idu­ća go­di­na za­si­gur­no bi­ti po­volj­na za ku­pnju sta­na jer je na tr­žištu oko 30 po­sto sta­no­va ko­ji ne na­i­la­ze na ku­pce. U pri­log toj te­zi, do­volj­no se sa­mo pro­vo­za­ti Gra­ča­ni­ma, Mli­no­vi­ma i ci­je­lom pod­slje­men­skom zo­nom i vi­dje­ti da go­to­vo na sva­koj fa­sa­di sto­ji ta­be­la s bro­je­vi­ma te­le­fo­na i pra­znim sta­no­vi­ma za ko­je se tra­že ku­pci. Uz to, usko­ro će no­va go­di­na, a već tra­di­ci­o­nal­no mno­gi će in­ve­sti­to­ri za vas pri­re­di­ti broj­ne akcij­ske ci­je­ne - ka­že Ti­ca.

Sma­tra da ona­kvog gra­đe­vin­skog bo­o­ma i di­vlja­nja ci­je­na, ko­ji smo bi­li na­vi­kli gle­da­ti pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, više ne­će bi­ti, a da će si­tni in­ve­sti­to­ri i špe­ku­lan­ti iza­či iz “­igre”. Nje­gov ko­le­ga, ta­ko­đer vr­sni stru­čnjak za ne­kre­tni­ne te pro­fe­sor na Pra­vnom fa­kul­te­tu, ta­ko­đer sa­vje­tu­je ku­pnju sta­na, a to opra­vda­va či­nje­ni­com da je to glo­bal­ni ­trend.

- S obzi­rom na glo­bal­nu eko­nom­sku kri­zu, ne­sta­bil­no tr­žište, ne­pre­dvi­di­ve di­o­ni­ce i fon­do­ve ko­ji su ve­ći­nom u cr­ve­nom, mu­dro je ula­ga­ti u ne­kre­tni­ne. To su pre­po­zna­li stran­ci ko­ji u po­slje­dnje vri­je­me če­sto umje­sto ula­ga­nja u mi­ro­vin­ske fon­do­ve ku­pu­ju ne­kre­tni­ne. Ne­kre­tni­na pru­ža si­gur­nost i ona je jam­stvo za le­žer­ni­ji ži­vot u sta­ro­sti. Pri­mje­ri­ce, sta­no­vni­ci pro­te­stant­skih ze­ma­lja ko­ji tra­di­ci­o­nal­no ne ku­pu­ju ne­kre­tni­ne te ži­ve u na­ja­mnim sta­no­vi­ma u za­dnje se vri­je­me sve više odlu­ču­ju za ku­pnju ne­kre­tni­na - ka­že Goj­ko Be­žo­van, ­objašnja­va­ju­ći ka­ko mi­ro­vin­ski fon­do­vi za sa­da do­bro ra­de, ali da je pi­ta­nje ka­ko će bi­ti za 20 ili 30 go­di­na, ka­da se taj no­vac bu­de po­čeo ispla­ći­va­ti.

- Ze­mlja s naj­ve­ćim bro­jem sta­no­va u naj­mu de­fi­ni­ti­vno je Škot­ska, za­tim sli­je­de Ni­zo­zem­ska, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, skan­di­nav­ske ze­mlje te Švi­car­ska i Nje­ma­čka ko­je ima­ju sna­žne dr­ža­vne po­ti­ca­je i sub­ven­ci­je. S dru­ge stra­ne Ita­li­ja, Špa­njol­ska i me­di­te­ran­ske ze­mlje ne­ma­ju mno­go na­ja­mnih sta­no­va, a u ta­kve ze­mlje spa­da i Hr­vat­ska sa sa­mo dva po­sto sta­no­va za na­jam. S dru­ge stra­ne, mi i ne­ma­mo pra­ve sta­no­ve za na­jam jer je pod­sta­nar­stvo kod nas ve­ći­nom na cr­no. 12 po­sto ku­ćan­sta­va u Hr­vat­skoj ži­vi u pod­sta­nar­skim sta­no­vi­ma na cr­no, a sa­mo u Za­gre­bu to je čak 40.000 sta­no­va - ka­že Be­žo­van.

 
 
[Nazad]

Vezani članci
RocketTheme Joomla Templates