Građani Srbije su do guše u kreditima i sve više glavobolja im zadaje otplata rata svakog meseca. Mnogi, osim zajmova, koriste i kreditne kartice, dozvoljeni minus i lizing usluge. Ovo brine i Radovana Jelašića, guvernera NBS, koji tvrdi da svaki stanovnik Srbije duguje 1,4 prosečne plate, ili više od 500 evra, a zaposleni 5,1 zaradu. Pri tom, u prva četiri meseca ove godine značajno se povećao broj građana, i to za 25 odsto, koji kasne sa otplatom rata. U Srbiji problem još ne predstavlja apsolutni nivo kredita, već je izazov kako da se poveća urednost otplate zaduživanja, odnosno ublaži dinamika kašnjenja.

Ukupna zaduženost građana povećana je sa 295 milijardi dinara, kolika je bila krajem 2007, na 309 milijardi dinara. Prema rečima Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka, broj gotovinskih kredita smanjen je za jedan procenat, a potrošačkih za oko šest odsto, dok je stalni rast zabeležen kod poljoprivrednih, te stambenih kredita (oko 16 odsto).

- Država i dalje ne vodi računa o smanjenju realne potrošnje, nego se plate povećavaju, kao i kreditna zaduženost stanovništva - kaže Jelašić. - Rast plata niko nije spreman da obustavi, a isključivi razlog smanjenja realnih zarada nije restriktivna fiskalna politika nego povećanje inflacije.
Inflatorna očekivanja u Srbiji, kako je rekao Jelašić, i dalje su visoka, a prema procenama Monetarnog odbora,u narednom periodu verovatno je povećanje referentne kamatne stope. Guverner je podsetio da je NBS, očekujući ubrzanje bazne inflacije, odnosno rast tržišnih cena, reagovala restriktivnijom monetarnom politikom, pre svega podizanjem svoje osnovne kamatne stope, koja je sada 15,25 odsto. To bi trebalo da dovede do toga da na kraju godine ukupna inflacija bude 8,6 odsto, a bazna 5,8 odsto. Naravno, i za ovo se plaća cena, koja zasada iznosi tri milijarde dinara.

- Da smo zadržali referentnu kamatnu stopu na nivou od 9,5 odsto, koliko je iznosila krajem prošle godine, ukupna inflacija bi, na kraju ove godine, bila 17,2 odsto, a bazna 13,3 odsto. Evro bi umesto sadašnjih 82 dinara, bio nešto ispod 90 dinara. Cena benzina bila bi dva-tri dinara viša, penzije bi pojeo rast cena. Na razlici u kursu, zbog povećanja referentne kamatne stope, država, preduzeća i banke na spoljnom dugu uštedeli su pet milijardi dinara, a ukupno u ovoj godini 22 milijarde dinara.
Po rastu cena hrane i bezalkoholnih pića Srbija je rekorder u regionu, pošto su one od aprila prošle do aprila ove godine porasle 28,6 odsto.

NBS predviđa da na početku naredne godine bazna inflacija bude u rasponu od tri do šest odsto. Na kraju sledeće i početkom 2010. godine od 2,5 do 5,5 odsto, a 2010. godine raspon bazne inflacije bi trebalo da bude od dva do pet odsto

Izvor: Vecernje novosti