|
U Srbiji je bespravno podignuto milion kuća, a dozvole su zatražila tek
446.392 građanina. – U beogradskim opštinama, od 161.561 prijavljene
bespravno podignute kuće legalizovano jedva 5,22 odsto. Za pet godina, koliko traje proces legalizacije u Srbiji, samo oko
15 odsto bespravnih objekata je ozakonjeno, od 446.392
prijavljenagraditelja „na divlje”. Do februara2007. legalizovano je oko
11 odsto kuća, ali iz Ministarstva za infrastrukturu procenjuju da je
do ovog trenutkadobilo dozvole još četiri odsto onih koji su najpre
zidali, a potom otišli po dozvole.I pored naknadnog roka za podnošenje
zahteva, pojednostavljene procedure i sniženja cene, rezultat je daleko
od očekivanog, pogotovo ako se uzme u obzir da u Srbiji postoji oko
milion kuća sagrađenih bez dozvole. Problem uglavnom leži u
nezainteresovanosti građana, čiji jemoto – sve što se ne mora, to se ne
radi. Svesni su, takođe, da ih kazna neće sustići, jer je zakon i ne
predviđa.
Ovako mali procenat, prema rečima Aleksandre Damjanović-Petrović,
pomoćnika ministra za infrastrukturu, ukazuje da legalizacija u Srbiji
nije uspela i da u tom pogledu nešto mora da se menja.
– Propisi očigledno nisu zaživeli kako treba. Država se odrekla
prava da određuje cenu i prepustila to opštinama. Možda bi država posle
ovakvog iskustva ipak trebalo da se uključi i propiše minimalne i
maksimalne iznose, kako bi bar nekako naterala građane da legalizuju
svoje kuće – kaže ona i dodaje da je jedini lek sačinjavanje novih
uslova koji bi omogućili da 90 odsto bespravnih građevina bude
legalizovano, izuzev onih koji se nalaze na infrastrukturnim
koridorima.
Sličan model, kako navodi, primenila je i Turska, koja je uspela da legalizuje sve objekte, kao i da pri tom naplati dažbine.
Imovinski problemi i nepostojanje planova detaljne regulacije
glavni su razlozi što ovaj proces dugo traje i što pojedini zahtevi
godinama ne mogu da se okončaju. I pored toga što je novim pravilnikom
od pre dve godine smanjenja dokumentacija a time i troškovi, za
pojedine kategorije stanovništva legalizacija ilinaknada za građevinsko
zemljište i dalje je skupa, dok oni koji bi mogli da je plate i ne
marepreviše.
Ako se uzme prošlogodišnji presek stanja u beogradskim opštinama,
od 161.561 prijavljenebespravno podignute kuće legalizovanoje samo 5,22
odsto.
Palilula, koja ima najveći problem s divljom gradnjom, primila je
oko 20.000 zahteva, ali je izdala tek nešto više od dve hiljade
građevinskih dozvola, dok je 8.000 u proceduri. Razlog za ovako loš
rezultat, prema oceni predsednika opštine Danila Bašića, isključivo
leži u nezainteresovanosti ili nemogućnosti građana da završe taj
proces.
– Zakon nije predvideo kazne. Reč je ipak o nižoj socijalnoj
kategoriji stanovništva, tako da bi bilo nepravedno da im država nameće
obavezu, koju oni nisu u situaciji da ispune – kažeBašić.
Sa druge strane, najbogatija srpska opština Savski venac ima
problem druge vrste. Opštinska uprava, naime, nema mogućnost da ih
natera da dostave kompletnu dokumentaciju, tako da je od 3.000
prijavljenih legalizovano samo 300 objekata.
Uglavnom zbog istog problema, odnosno nepotpune dokumentacije,ni u
Kragujevcu senije daleko odmaklo sa rešavanjem ovog problema, i pored
truda kojiulažu i građani i nadležne službe. U gradu i dalje postoji
16.000 objekata koji nemaju sve potrebne dozvole, a administracijamuku
muči sa oko 9.000 zahteva.
Za razliku od drugih gradova i opština, cena legalizacije u
Kragujevcu ne predstavlja problem pošto se, u odnosu na zone u kojoj se
nalazi kuća, cifra kreće od šest evra (498 dinara) po kvadratu u centru
do jedan evro (83 dinara) u predgrađu.
Novi Sad je takođe izašao u susret svojim žiteljima i posebnom
odlukom iz 2005. godine cenu legalizacije smanjio za 40 odsto, građane
oslobodio taksa i ponudio im plaćanje na 240 rata. To je doprinelo
zaključenju 4.532 ugovora o naplati građevinskog zemljišta, što je,
kako saopštavaju u Zavodu za izgradnju grada, znatno više nego
ranije.Precizne podatke koliko zahteva je podneto i koliko objekata je
legalizovano u ovom gradu nismo dobili. Poznato je samo da je u celoj
Vojvodini od 98. 846 prijavljenih građevinske dozvole dobilo 14,91
odsto bespravnih objekata.
U Nišu je, od 15.300 zahteva, postupak legalizacije okončan u oko
6.300 slučajeva, dok se za blizu 9.000 zahteva traži odgovarajuće
rešenje.
– Nastojali smo da budemo maksimalno fleksibilni i da svakom
pomognemo da svoj bespravno podignut objekat legalizuje ako za to
postoji mogućnost u okviru usvojenih urbanističkih planova i propisanih
uslova– kaže Ljubiša Janaćković, šef službe koja radi na poslovima
legalizacije.
Prema nekim procenama, u ovom gradupostoji između 10.000 i 15.000
objekata za koje nisu podneti zahtevi, tako da je ukupan efekat
legalizacije, koji je ambiciozno najavljivan, ispod očekivanog.
Nišlije imaju specifičan sistem obračuna. Visina troškova menja se
iz meseca u mesec i usklađuje sa rastom cena na malo.Za jednospratnicu
naknada ovog meseca iznosi 3.213 dinara po kvadratu. Vlasnici
trospratnica moraju da plate 4.217,91 dinar, a za veće objekte naknada
iznosi 6.229,58 dinara. Visoke cene legalizacije nadležni u većini
opština pravdaju rečima da bespravni graditelji ne mogu biti
povlašćeniji od onih koji su poštovali zakon. Dodatno sniženje cene,
prema njihovom mišljenju, ne bi bilo pravedno prema onima koji su
dozvole čekali i po godinu dana i deset puta skupljeprošli.
Ako je za utehu, divlja gradnja buja i u drugim evropskim
državama.Italija, na primer, ima veliki problem, a bespravni graditelji
su se nastanili čak i na rimskom lokalitetu Via apia.
Izvor: politika.co.yu |
