|
Poslovno-stambeni kompleks sa marinom i sportskim bazenom nići će uz
Savu, a proizvodnja će verovatno biti izmeštena na Dunav. –
Urbanistički planovi mogu da pomrse račune biznismenima koji propala
preduzeća kupuju zbog atraktivne lokacije.
To što su banke u trci za IMT-om ostavile Filipa Ceptera bez
kredita, ne znači da su njegovi snovi o „Cepter-sitiju” pali u vodu.
Kako saznajemo, poslovno-stambeni kompleks sa marinom i sportskim
bazenom nići će uz Savu, na mestu gde se danas nalazi Brodogradilište
„Beograd”. Cepter se dokopao ove atraktivne lokacije, koja se prostire
na više od 20 hektara, još 2003. godine, kupivši preduzeće iz stečaja
za samo 13 miliona evra.
Ovaj građevinski poduhvat upravo mu omogućava Generalni urbanistički
plan Beograda do 2021. godine, u kome je predviđena transformacija
industrijske zone. Tu mogućnost je vlasnik i iskoristio, pa je još
2006. godine pokrenuo inicijativu za imenu planskog dokumenta.
Na osnovu saglasnosti nadležnih gradskih službi, prema rečima
Antonija Antića, direktora Urbanističkog zavoda, pre nekoliko meseci
počela je i izrada plana detaljne regulacije za pojas od novog mosta
preko Save do Ulice proleterske solidarnosti.
– Na osnovu idejnog rešenja, koje su dostavili korisnici zemljišta
na tom prostoru uz reku trebalo bi da budu izgrađeni stambeni, poslovni
i komercijalni objekti, ali i marina – otkriva Antić.
Ovu informaciju potvrdio je i Pavle Miljković, direktor
Brodogradilišta. Kako je naveo, uz marinu i poslovno-stambeni kompleks
naći će se i bazen, koji će se koristiti u turističke svrhe. Da li
izgradnja „Cepter-sitija” istovremeno znači da se brodogradnja kao
industrijska grana gasi u Srbiji – pitali smo našeg sagovornika.
– Nema potrebe za tim. Istina je da kupovinom iz stečaja nismo
preuzeli nikakve obaveze o nastavku proizvodnje. Međutim, ispostavilo
se da posla ima. Trenutno sarađujemo sa holandskim „Vahalijem”,
zakupcem naših proizvodnih kapaciteta, i pravimo konstrukcije za
brodove. Ovih 200-250 radnika neće ostati bez posla, jer ćemo
proizvodnju izmestiti na drugu lokaciju. Nemamo mnogo izbora,
razmišljamo o obalama Save i Dunava – kazao je Miljković.
Budući da uz Savu nema infrastrukture za brodogradilište,ova
industrija verovatno će se preseliti na Dunav. Naš sagovornik dodaje da
je još rano o tome govoriti jer se tek radi na urbanističkom projektu i
planu. Iskustva sa urbanistima pokazuju da je za izradu plana potrebno
najviše godinu dana, tako da po toj logici izgradnja može početi posle
tog roka. Ako odbornici novog saziva Skupštine grada izglasaju ovaj
dokument, investitoru je potrebno još najmanje šest meseci za dobijanje
građevinske dozvole.
Sa druge strane, još je nepoznato zašto je propao takođe veliki
posao Filipa Ceptera u susedstvu. Po svemu sudeći, namena zemljišta
IMT-a, kako se nagađalo protekle nedelje, nije problem. Ako se samo
baci pogled na Generalni urbanistički plan Beograda do 2021. godine,
vidi se da je ovaj novobeogradski plac označen kao industrijska zona sa
mogućnošću transformacije u gradski centar. To znači da stambena,
poslovna, pa i komercijalna izgradnja dolaze u obzir. Ova planska
odredba već je našla svoju primenu u praksi. Trgovine „Idea” i
megamarket „Rodić”u Novom Beogradu su iskoristile tu mogućnost. Kada je
reč o sudbini IMT-ovog zemljišta, novi vlasnik može bukvalno da uzme
isti pelcer.
Ipak, tvorci urbanističkih planova mogu ponekad da pomrse račune
kupcima propalih preduzeća. U Srbiji i vrapci na grani znaju da
biznismeni ne kupuju firme zbog proizvodnje koja je na izdisaju, već
zbog atraktivnih lokacija. Međutim, primer kupovine Luke „Beograd”
pokazuje da gradski čelnici, zbog spornog vlasništva i nedorečenosti
urbanističkih planova, mogu da stanu na put ambicioznim namerama
biznismena. Poslovne partnere Miškovića i Beka verovatno je privukla
činjenica da Generalni plan Beograda predviđa selidbu Luke „Beograd” na
levu obalu Dunava. Kako im zakon, kao investitorima, omogućava da
zatraže promenu namene industrijske zone, oni su u tome videli prostor
za dobar profit. Ipak, grad ih je u tome na neki način onemogućio
uknjiživši se na 100 hektara atraktivnog placa uz reku. Sud će u ovom
slučaju morati da donese konačnu odluku da li će taj luksuzni kompleks
graditi vlasnici Luke ili će morati na tenderu da se nadmeću za
lokaciju na kojoj se nalazi njihova firma. Ono što im je sigurno
zagarantovano jeste to da lučkim poslovima mogu da se bave, ali samo na
levoj obali Dunava. Sudeći po zvaničnim izjavama koje dolaze iz ovog
preduzeća „luku su upravo i kupili da bi se bavili utovarom i istovarom
robe”.
Neki drugi biznismeni imali su više sreće sa urbanističkim
planovima. Tako je Petar Matić, vlasnik MPC holdinga, fabriku čarapa
„Partizanka” na Zvezdari bez problema pretvorio u luksuznu stambenu
četvrt „Oaza”. Pa i sama „Delta” kupilaje beogradskopreduzeće
„Autokomanda”, zakojeje, saplacemodsedamhektara, pre dve godine
izbrojala 17 milionaevra. Utokujepripremazagradnjušoping-mola,
dvaputvećegod „Deltasitija” uNovomBeogradu. Ukomšiluku, naVoždovcu,
pazariojeiToplicaSpasojevićIndustrijupreciznemehanike. Firma je
kupljenatakođezbogplaca, odnosnosaambicijomdaseprostorod 44.000
kvadratastaviudrugunamenu. Cenazaovopreduzećebila je 5,87 milionaevra.
Izvor: politika.co.yu |
