|
Kod formiranja cena kvadrata neophodno je praviti razliku između novih i starih objekata, posebno vodeći računa o kvalitetu stolarije, fasade, kompletnih instalacija, enterijera i eksterijera
Tržište nekretnina u glavnom gradu Srbije naročito u poslednjih nekoliko meseci, tema je u svim društvenim krugovima, ali i mimoilaženja mišljenja i očekivanja njenih glavnih aktera: investitora, posrednika i potencijalnih kupaca.
Prema rečima Branislava Petrovića, diplomiranog pravnika iz Privrednog društva „Magnat” koje se bavi posredovanjem u prometu nekretnina u Beogradu, trenutno na tržištu se nije mnogo promenilo u odnosu na decembar prošle godine.
– Potražnja jako slaba u odnosu na ponudu. To nije u vezi sa praznicima i godišnjim odmorima, nego je povezano sa kretanjima na tržištu: potražnja je na nivou kakva nije, primera radi, bila ni u vreme bombardovanja. Osnovni razlog su izjave visokih državnih činovnika koji su još u oktobru 2008. godine tvrdili da će cene nekretnina početi da padaju zbog ekonomske krize, prvo za deset posto, a do kraja prošle godine i do 25 odsto. Prostom matematikom, po njihovoj proceni izgledalo je tako da bi stan od 2.000 evra po metru kvadratnom kod hotela Jugoslavija do kraja godine pao na 1.300 po kvadratu. To se nije dogodilo. Ispostavilo se da su to bile neozbiljne procene, kao što su sada neozbiljne prognoze da će cene pasti u aprilu i maju ove godine – objašnjava Petrović.
Naš sagovornik dodaje da je, u međuvremenu, došlo do pojedinačnih pomeranja do deset posto i da često imaju zahteve prodavaca da im dovedu kupce sa kojima će se, na licu mesta, dogovarati o eventualnoj korekciji cene.
– Većina naših prodavaca su ljudi koji stanuju u stanovima koje žele da prodaju i oni te prostore vrednuju samo prema tome šta za dobijeni novac mogu da kupe na tržištu, posebno ako se preseljavaju. Teško je ubediti prodavce da sada ne mogu dobiti iznos koji je, primera radi, pre tri, četiri ili pet meseci dobio njihov komšija za istu stambenu jedinicu. Problem je što u Beogradu, a i u čitavoj Srbiji ne postoji tržište slobodnih polovnih stanova. Slična je situacija i u novogradnji: i ovde se beleži manja potražnja. Kako Petrović kaže, investitori se još nisu odlučili za neko dramatično snižavanje cena jer najverovatnije im još nisu krediti „za vratom” – odnosno da moraju da ih otplaćuju, a da nemaju sredstva. To i ako se desi, opet će to biti pojedinačna prodaja.
Iz višegodišnjeg iskustva investitora, građevinske firme „Granitinvest” koja u Beogradu godišnje izgradi deset do dvanaest hiljada kvadrata po sistemu ključ u ruke i prodaju obavlja isključivo bez posrednika, naše tržište nekretnina je prepuno nelogičnosti.
O korekcijama cena govore da se prvenstveno mora napraviti razlika u cenama starih i novih objekata, posebno imajući u vidu razliku u kvalitetu stolarije, fasade, kompletne instalacija, kako enterijera i eksterijera. Osim toga i materijali koji su primenjivani pre 10, 15 ili 30 godina i ovi koji se danas koriste su neuporedivi. Sve navedeno moralo bi da utiče na promenu cena.
Veliki problem tržišta nekretnina jeste i to što u ovaj posao sve češće ulaze ljudi bez ikakvog isksustva i znanja, a nažalost se za te poslove ne angažuju stručnjaci.
U ovoj firmi se nadaju da će kupci prepoznavati kvalitet dobrog prostora i manje kvalitetnog i lošeg, legalne i nelegalne gradnje. Otuda i mišljenje da će ono što vredi i dalje imati pravu (visoku)cenu, posebno ako se ima u vidu da poslovne banke više nisu kao nekad popustljive prilikom odobravanja sredstava za investiranje u gradnju.
|
