|
U Srbiji umereno raste zaduženost privrede i stanovništva i u prva
četiri meseca povećana je 4,9 odsto, izjavio je juče generalni sekretar
Udruženja banaka Veroljub Dugalić. On je rekao da je krajem 2007.
godine ukupna zaduženost stanovništva i privrede iznosila 295 milijardi
dinara, a da je u prva četiri meseca 2008. godine narasla na 309
milijardi dinara.
Po vrstama kredita, zaduženost je čak i opala - kod gotovinskih
kredita za jedan odsto, a kod potrošačkih kredita za šest odsto, kazao
je Dugalić na „okruglom stolu“ magazina „Bankar“.
Jedino se povećao obim izdatih stambenih kredita, i to za oko 16
procenata, a kada je reč o privrednom sektoru, zaduženost je veća za 23
odsto, što u Udruženju ocenjuju kao povoljnu tendenciju.
- Podaci Kreditnog biroa ukazuju i na urednost u plaćanju obaveza,
pa je tako docnja kod pravnih lica sa 5,1 odsto (u odnosu na preostali
dug krajem 2007. godine) smanjena na 4,3 odsto u prva četiri meseca -
rekao je Dugalić i dodao da je zakašnjenje kod stanovništva još manje,
svega 1,2 odsto.
Dugalić je naveo da je u Hrvatskoj zaduženost po stanovniku 3.500
evra, a po zaposlenom 7.000 evra, u Crnoj Gori stanovnik duguje u
proseku 900 evra, a zaposleni 2.000 evra, dok je na Kipru prosečna
zaduženost građana oko 40.000 evra. Da podsetimo da je prošle godine
prosečna zaduženost stanovništva Srbije bila 500 evra.
On je podsetio da su ukupna izdvajanja banaka po osnovu obaveznih rezervi 306
milijardi dinara, i naveo da je ukupni kapital banaka iznosi oko
327 milijardi dinara. „Prinos na kapital banaka pre oporezivanja u
prošloj godini iznosio je 7,2 odsto, a posle oporezivanja 6,86 odsto,
dok je ukupna zarada banaka u 2007. godini iznosila 23 milijarde
dinara“, istakao je Dugalić i ocenio da ovi podaci ukazuju da su
troškovi banaka još visoki i da one ne ostvaruju zadovoljavajuću
zaradu.
Pomoćnica ministra finansija Zorica Dunović podsetila je na
potrebu usaglašavanja monetarne i fiskalne politike i navela da je
osnovni cilj tog ministarstva očuvanje stabilnosti, zaposlenosti i
zarada.
Dunovićeva je rekla da su ti ciljevi navedeni u Memorandumu o
budžetu sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, i da će njihova
realizacija u mnogome zavisiti od realnog stanja u privredi.
Na tribini su učestvovali i bankari, koji su generalno iskazali
razumevanje za mere NBS, ali i zatražili od centralne finansijske
institucije da strategijski definiše mere koje će u narednom periodu
primenjivati.
Bankari su naveli da praksa ukazuje da građanima treba novac i da
se oni trude da pronađu i alternativna rešenja kako bi ga dobili, čak i
po cenu da su skuplja za njihov džep.
Izvor: glas-javnosti.co.yu |
